Uz finansijsku podršku Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte grada Niša, Građevinski klaster Dunđer je dobio projekat:
IZRADA METODA I PROCEDURA ZA OCENU KVALITETA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA TOKOM CELOG ŽIVOTNOG CIKLUSA ZGRADE ZA POTREBE DUALNOG OBRAZOVANjA ZA 3 KOMPANIJE IZ GRAĐEVINSKOG KLASTERA DUNĐER U OBLASTI EKONOMSKOG KVALITETA, LOKACIJE I TEHNIČKIH KARAKTERISTIKA ZGRADE
LOKACIJA
Pravljenjem ankete medju članicama Klastera Dundjer iz Niša, ustanovljeno je da više od 50 odsto poslodavaca ima problem da nadje radnike sa potrebnim veštinama kako medju svojim zaposlenim tako i medju nezaposlenim na birou rada.Osim toga, poslodavci su istakli da bi radije ulagali u praktično obrazovanje postojećih zaposlenih, čime bi im povećali privrženost firmi, nego da od početka edukuju nekog nezaposlenog radnika, bez ikakvog iskustva. Potreba za dodatnim obukama zaposlenih, koje nisu deo formalnog sistema obrazovanja, već su pretežno praktične obuke, uočena je naročito u oblasti procene lokacije zgrada. Ova oblast je prepoznata kao prosperitetna u gradjevinskom sektoru, gde se može izvršiti povezivanje privrede sa naučno-obrazovnim i razvojnim institucijama, uspostavljanjem dualnog obrazovanja radi unapredjivanja proizvodnih procesa i procedura kroz implementaciju naučnih dostignuća i unapredjenje kompetencija zaposlenih.
U tu svrhu bilo je potrebno napraviti pojedinačni plan i program praktičnih obuka prilagodjen svakoj konkretnoj firmi i njenim kapacitetima i potrebama u navedenim oblastima, u ovom slučaju u oblasti procene lokacije zgrada. U ovom radu dat je prikaz projektovanja metodologije i plana praktične obuke za tri kompanije, članice klastera Dundjer, u sistemu dualnog obrazovanja iz oblasti procene lokacije zgrada.
PLAN I METODOLOGIJA OCENJIVANJA
Cilj ovog kriterijuma je da se izbegne izgradnja gradjevina, prolaza ili parkirališta u područjima visokog rizika, u nepogodnim područjima i da se redukuje rizik od zemljišta, vode, opasnosti koje je generisao čovek i terorizma. Za ocenu rizika na mestu gradnje koriste se karte opasnosti i rizika ESPON 2006. (Eureopean Spatial Planning Observation Network, projekat „The Spatial Effects And Management Of Natural Technological Hazards In General And In Relation To Climate Change“.
Pokazatelj 6.1 Rizici na lokaciji
- Informacije o pokazateljima
Pokazatelj 6.1 Rizici na lokaciji se vrednuju sa 14 pod-pokazatelja:
Zemljište, geologija, seizmologija, vulkanizam
6.1.1. Zemljotresi
6.1.2. Klizišta
6.1.3. Vulkanske erupcije
6.1.4. Cunami
Vremenske prilike / klima
6.1.5. Ekstremne temperature
6.1.6. Šumski požari
6.1.7. Suše
6.1.8. Poplave
6.1.9. Oluje
6.1.10. Snežne lavine
Pokazatelj 6.2 Uslovi na lokaciji se procenjuje sa 6 pod-pokazatelja:
6.2.1. Kvalitet spoljašnjeg vazduha
6.2.2. Nivo buke u okruženju
6.2.3. Zagađenje zemljišta i zgrade
6.2.4. Pojava radona
6.2.5. Efekat gradskog vrućeg ostrva
6.2.6. Vizualna veza sa urbanim pejsažom
Pokazatelj 6.3 Opcije transporta
- Informacije o pokazatelju
Pokazatelj 6.3 Opcije transporta se procenjuje sa 4 pod-pokazatelja:
6.3.1 Dostupnost najbliže železničke stanice
6.3.2 Dostupnost najbliže stanice lokalnog javnog transporta (autobus, brzi gradski voz, tramvaj, metro)
6.3.3 Raspoloživost modernih transporta sa niskom emisijom
6.3.4 Mogućnost staza za pešake i bicikle
Pokazatelj 6.4
Slika i uslovi na lokaciji i u susedstvu se procenjuje sa 3 pod-pokazatelja:
6.4.1 Vizualni aspekt okolnog pejsaža
6.4.2 Stopa kriminaliteta
6.4.3 Potencijal sinergije
Pokazatelj 6.5 Blizina sadržaja
Informacije o pokazatelju
Pokazatelj 6.5 Blizina sadržaja se procenjuje sa 9 pod-pokazatelja:
6.5.1 Blizina objekata za ishranu
6.5.2 Blizina lokalnih objekata za snabdevanje
6.5.3 Blizina parkova i otvorenog prostora
6.5.4 Blizina objekata za edukaciju
6.5.5 Blizina objekata javne administracije
6.5.6 Blizina objekata medicinskog lečenja
6.5.7 Blizina sportskih objekata
6.5.8 Blizina objekata za odmor
6.5.9 Blizina servisa
Pokazatelj 6.6 Blizina medija infrastrukture i razvoja
Informacije o pokazatelju
Pokazatelj 6.6 Blizina medija infrastrukture i razvoja se procenjuje sa 4 pod-pokazatelja:
6.6.1 Dostupnost umrežene energije
6.6.2 Pogodnost za solarnu energiju
6.6.3 Telecomunikacijske veze
6.6.4 Sistem curenja kišnice
TEHNIČKE KARAKTERISTIKE
Dualne studije na visokoškolskim ustanovama, kao specifičan oblik studiranja, imaju za cilj povećanje kompetencija studenata i njihovu veću konkurentnost na tržištu rada. Neuskladjenost izmedju stečenih znanja i potrebnih veština u praksi zahtevaju i od diplomiranih studenata i iskusnijih inženjera da se posvete dodatnoj obuci, posebno takozvanih „mekih” veština (soft skills). U slučaju iskusnijih gradjevinskih inženjera to je celoživotno učenje (lifelong education), koje je u razvijenijim zemljama skoro nezaobilazni oblik dodatne i stalne edukacije. Potreba za dodatnim obukama zaposlenih, koje nisu deo formalnog sistema obrazovanja, već su pretežno praktične obuke, uočena je naročito u oblasti procene tehničkih karakteristika zgrada. Ova oblast je prepoznata kao prosperitetna u gradjevinskom sektoru, gde se može izvršiti povezivanje privrede sa naučno-obrazovnim i razvojnim institucijama, uspostavljanjem dualnog i celoživotnog obrazovanja.
Evaluacija tehničkih karakteristika zgrada
se u projektu može odrediti na bazi više pokazatelja, kao što su robusnost, sigurnost noseće i nenoseće konstrukcije, sigurnost na dejstvo prirodnih hazarda, održavanje, toplotna i zvučna izolacija, zaštita od požara. Istraživački model evaluacije tehničkih karakteristika zgrada, u ovom projektu je baziran na anketi prema indikatorima:
Zaštita od požara
gde treba razmotriti:
Dodatne informacije o nacionalnoj praksi.
Implementacija nacionalnih, evropskih i međunarodnih standarda i ostale tehničke regulative zaštite od požara (EN i ISO standard
EN 1990-EN 1999, ISO 6309: 1987 Zaštita od požara – Znakovi bezbednosti).
Primena obaveznih nacionalnih pravilnika i propisa
Relevantna pitanja koja treba razmotriti su:
- Izbegavanje proizvodnje materjala i/ili proizvoda koji u slučaju požara mogu da proizvedu otrovne gasove, prekomerni dim, ili da ubrzaju širenje vatre.
- Proizvodnja i korišćenje materijala ili proizvoda veće vatrootpornosti.
- Stvaranje uvećanih preseka odvoda za izvlačenje dima
- Instalacija alarmnih detektora požara/dima ili drugih alarmnih sistema kao sto su:
Detektori sagorevanja gasa
Detektori toplote ili dima
- Instalacija automatskog sistema za gašenje požara (na primer sprinkler sistem)
- Stvaranje malih sektora za sprečavanje vatre/dima
Robustnost
Robusnost je sposobnost sistema da izdrži određeni nivo funkcionalnosti tokom upotrebnog veka zgrade. Procena integriteta konstrukcije se definiše kao ocena trenutnog stanja objekta.
Integritet strukture[1] obuhvata analizu stanja i dijagnostiku ponašanja, procenu preostale čvrstoće i radnog veka i revitalizaciju strukture.
Informacije o pokazatelju:
Robusnost se procenjuje sa dva pod-pokazatelja:
- Dokaz o profesionalnosti zahteva
- Dokaz o aspektima dizajna
Evaluacija:
Dokaz o profesionalnosti zahteva obuhvata
ispunjenost sledećih zahteva u projektu:
- Nacionalni, evropski i međunarodni propisi i standardi
- Principi dokaza robusnost noseće strukture
- Posledice koje nastaju usled nedovoljne robusnosti strukture
- Procena rizika
- Optimizacija rizika
Dokaz o aspektima dizajna
- Koncepti proračuna nosivosti i upotrebljivosti za proračunska dejstva
- Metod graničnih stanja sa parcijalnim koeficijentima sigurnosti
Održavanje (popravke i čišćenje)
Informacije o pokazatelju
održavanje se procenjuje sa tri pod-pokazatelja:
- Noseća struktura
- Ne-noseća spoljna strukura
- Ne-noseća unutrašnja struktura
Evaluacija:
Noseća struktura
Pitanja da li su delovi primarne strukture relevantni za održavenje dostupni operacijama održavanja?
Ako je odgovor da, one su dostupne:
- Lako
- Nakon uklanjanja sekundarne strukture
- Nakon sveobuhvatne demontaže
Ne-noseća spoljna struktura
- Lak pristup od gornje ivice poda do gornje ivice staklene površine = 2.5m
- Spoljne staklene površine lako dostupne
Ako je manje od 90% staklene površine lako dostupno, i potrebene merdevine instalirane za ostatak spoljašnje staklene površine.
Za veće spoljašnje staklene površine koje nisu lako dostupne, potrebna je dodatna oprema za čišćenje, što zahteva veće troškove
Ne-noseća unutrašnja struktura
Potrebno je razmotriti pitanja vezana za otpornosti područja na uticaj svetlosti (sa dezenom, išaran, strukturiran):
- Sva prometna područja i 80% površine poda je otporno na uticaj svetlosti
- Samo prometna područja su otporna na uticaj svetlosti
- Nijedno područje nije otporno na svetlost
Potrebno je razmotriti pitanja vezana za skupljanje prljavštine
- Ispred svakog ulaza se nalazi adekvatna zona za skupljanje prljavštine od najmanje 4m
- Ispred svakog ulaza se nalazi adekvatna zona za skupljanje prljavštine od najmanje 2m
- Nema adekvatne zone za skupljanje prljavštine
Da li su svi podovi mehanički osigurani?
Potrebno je razmotriti pitanja funkcionalnosti objekta obzirom na činjenicu da:
- Nema nedostupnih niša, praznih prostora, mrtvih uglova, uglova i stubova u hodnicima i sobama
- Ima nekih nedostupnih niša, praznih prostora, mrtvih uglova, uglova i stubova u hodnicima i sobama
- Ima mnogo nedostupnih niša, praznih prostora, mrtvih uglova, uglova i stubova u hodnicima i sobama
Otpornost na prirodne nepogode
Dodatne informacije o nacionalnoj praksi
Implementacija EN standarda/direktiva/regulative
primenjujuje se Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije
Nacionalni standardi i regulative: SRPS EN1991
Pitanja koja treba razmotriti su:
– Otpornost na dejstvo grada
– Otpornost na dejstvo oluje
– Otpornost na dejstvo zemljotresa
– Poplave i klizišta
Zaštita od buke
Informacije o pokazatelju
Pokazatelj 4.5 Zaštita od buke se procenjuje sa 4 pod-pokazatelja:
4.5.1 Zvučna izolacije u odnosu na spoljašnji zvuk
4.5.2 Zvučna izolacija u odnosu na druga radna mesta i personalna mesta rada (unutrašnji zidovi, plafoni, zidovi na stepeništu)
4.5.3 Izolacija od udarnih zvukova u odnosu na radno mesto i personalna mesta rada (plafoni, stepeništa, i odmorišta na stepeništu)
4.5.4 Izolacija od zvukova stvorenih od sistema u zgradi (sistem vode i drugi servisi)
Pokazatelj 4.6 Kvalitet omotača zgrade
Informacije o pokazatelju
Pokazatelj 4.6 Kvalitet omotača zgrade se procenjuje sa 6 pod-pokazatelja:
Pod pokazatelj 4.6.1 Srednji koeficijent termalnog provođenja komponenti građevine
Pod pokazatelj 4.6.2 Termalni mostovi
Pod pokazatelj 4.6.3 Klasa permeabilnosti vazduha (gustina prozorskog vazduha)
Pod pokazatelj 4.6.4 Količina kondenzacije unutar strukture
Pod pokazatelj 4.6.5 Promena vazduha n50 i ako je neophodno q50
Pod pokazatelj 4.6.6 Zaštita od solarne toplote
Indikator 4.7 Jednostavnost dekonstrukcije, reciklaže i demontaže se ocenjuje sa 3 pod-indikatora:
4.7.1 Napor za demontažu / dekonstrukciju
4.7.2 Napor za sortiranje / razdvajanje
4.7.3 Verifikacija uključivanja koncepta reciklaže / deponovanja sa informacijama o građevinskim komponentama u aplikaciji za sertifikaciju