Uz finansijsku podršku Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj i projekte grada Niša, Građevinski klaster Dunđer je dobio projekat:

IZRADA METODA I PROCEDURA ZA OCENU KVALITETA GRAĐEVINSKIH OBJEKATA TOKOM CELOG ŽIVOTNOG CIKLUSA ZGRADE ZA POTREBE DUALNOG OBRAZOVANjA ZA 3 KOMPANIJE IZ GRAĐEVINSKOG KLASTERA DUNĐER U OBLASTI EKONOMSKOG KVALITETA, LOKACIJE I TEHNIČKIH KARAKTERISTIKA ZGRADE

LOKACIJA

Pravljenjem ankete medju članicama Klastera Dundjer iz Niša, ustanovljeno je da više od  50 odsto poslodavaca ima problem da nadje radnike sa potrebnim veštinama kako medju svojim zaposlenim tako i medju nezaposlenim na birou rada.Osim toga, poslodavci su istakli da bi radije ulagali u praktično obrazovanje postojećih zaposlenih, čime bi im povećali privrženost firmi, nego da od početka edukuju nekog nezaposlenog radnika, bez ikakvog iskustva. Potreba za dodatnim obukama zaposlenih, koje nisu deo formalnog sistema obrazovanja, već su pretežno praktične obuke, uočena je naročito u oblasti procene lokacije zgrada. Ova oblast je prepoznata kao prosperitetna u gradjevinskom sektoru, gde se može izvršiti povezivanje privrede sa naučno-obrazovnim i razvojnim institucijama, uspostavljanjem dualnog obrazovanja radi unapredjivanja proizvodnih procesa i procedura kroz implementaciju naučnih dostignuća i unapredjenje kompetencija zaposlenih. 

U tu svrhu bilo je potrebno napraviti pojedinačni plan i program praktičnih obuka prilagodjen svakoj konkretnoj firmi i njenim kapacitetima i potrebama u navedenim oblastima, u ovom slučaju u oblasti procene lokacije zgrada. U ovom radu dat je prikaz projektovanja metodologije i plana praktične obuke za tri kompanije, članice klastera Dundjer, u sistemu dualnog obrazovanja iz oblasti procene lokacije zgrada.

PLAN I METODOLOGIJA OCENJIVANJA

Cilj ovog kriterijuma je da se izbegne izgradnja gradjevina, prolaza ili parkirališta u područjima visokog rizika, u nepogodnim područjima i da se redukuje rizik od zemljišta, vode, opasnosti koje je generisao čovek i terorizma. Za ocenu rizika na mestu gradnje koriste se karte opasnosti i rizika ESPON 2006. (Eureopean Spatial Planning Observation Network, projekat „The Spatial Effects And Management Of Natural Technological Hazards In General And In Relation To Climate Change“. 

Pokazatelj 6.1 Rizici na lokaciji

1. Informacije o pokazateljima

Pokazatelj 6.1 Rizici na lokaciji se vrednuju sa 14 pod-pokazatelja:

Zemljište, geologija, seizmologija, vulkanizam

6.1.1. Zemljotresi

6.1.2. Klizišta

6.1.3. Vulkanske erupcije

6.1.4. Cunami

Vremenske prilike / klima

6.1.5. Ekstremne temperature

6.1.6. Šumski požari

6.1.7. Suše

6.1.8. Poplave

6.1.9. Oluje

6.1.10. Snežne lavine

Pokazatelj  6.2 Uslovi na lokaciji se procenjuje sa 6 pod-pokazatelja:

6.2.1. Kvalitet spoljašnjeg vazduha

6.2.2. Nivo buke u okruženju

6.2.3. Zagađenje zemljišta i zgrade

6.2.4. Pojava radona

6.2.5. Efekat gradskog vrućeg ostrva

6.2.6. Vizualna veza sa urbanim pejsažom

 Pokazatelj 6.3 Opcije transporta

1. Informacije o pokazatelju

Pokazatelj 6.3 Opcije transporta se procenjuje sa 4 pod-pokazatelja:

6.3.1 Dostupnost najbliže železničke stanice

6.3.2 Dostupnost najbliže stanice lokalnog javnog transporta (autobus, brzi gradski voz, tramvaj, metro)

6.3.3 Raspoloživost modernih transporta sa niskom emisijom

6.3.4 Mogućnost staza za pešake i bicikle

 Pokazatelj 6.4

Slika i uslovi na lokaciji i u susedstvu se procenjuje sa 3 pod-pokazatelja:

6.4.1      Vizualni aspekt okolnog pejsaža

6.4.2      Stopa kriminaliteta

6.4.3      Potencijal sinergije

 Pokazatelj 6.5 Blizina sadržaja

Informacije o pokazatelju

 Pokazatelj 6.5 Blizina sadržaja se procenjuje sa 9 pod-pokazatelja:

6.5.1 Blizina objekata za ishranu

6.5.2 Blizina lokalnih objekata za snabdevanje

6.5.3 Blizina parkova i otvorenog prostora

6.5.4 Blizina objekata za edukaciju

6.5.5 Blizina objekata javne administracije

6.5.6 Blizina objekata medicinskog lečenja

6.5.7 Blizina sportskih objekata

6.5.8 Blizina objekata za odmor

6.5.9 Blizina servisa

Pokazatelj 6.6 Blizina medija infrastrukture i razvoja

Informacije o pokazatelju

Pokazatelj 6.6 Blizina medija infrastrukture i razvoja se procenjuje sa 4 pod-pokazatelja:

6.6.1 Dostupnost umrežene energije

6.6.2 Pogodnost za solarnu energiju

6.6.3 Telecomunikacijske veze

6.6.4 Sistem curenja kišnice

 TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

Dualne studije na visokoškolskim ustanovama, kao specifičan oblik studiranja, imaju za cilj povećanje kompetencija studenata i njihovu veću konkurentnost  na tržištu rada. Neuskladjenost izmedju stečenih znanja i potrebnih veština u praksi zahtevaju i od diplomiranih studenata i iskusnijih inženjera da se posvete dodatnoj obuci, posebno takozvanih „mekih” veština (soft skills). U slučaju iskusnijih gradjevinskih inženjera to je celoživotno učenje (lifelong education), koje je u razvijenijim zemljama skoro nezaobilazni oblik dodatne i stalne edukacije. Potreba za dodatnim obukama zaposlenih, koje nisu deo formalnog sistema obrazovanja, već su pretežno praktične obuke, uočena je naročito u oblasti procene tehničkih karakteristika zgrada. Ova oblast je prepoznata kao prosperitetna u gradjevinskom sektoru, gde se može izvršiti povezivanje privrede sa naučno-obrazovnim i razvojnim institucijama, uspostavljanjem dualnog i celoživotnog obrazovanja.

Evaluacija tehničkih karakteristika zgrada

se u projektu može  odrediti na bazi više pokazatelja, kao što su robusnost, sigurnost noseće i nenoseće konstrukcije, sigurnost na dejstvo prirodnih hazarda, održavanje, toplotna i zvučna izolacija, zaštita od požara. Istraživački model evaluacije tehničkih karakteristika zgrada, u ovom projektu je baziran na anketi prema indikatorima:

Zaštita od požara

gde treba  razmotriti:

Dodatne informacije o nacionalnoj praksi.

Implementacija nacionalnih, evropskih i međunarodnih standarda i ostale tehničke regulative zaštite od požara (EN i ISO standard

EN 1990-EN 1999, ISO 6309: 1987 Zaštita od požara - Znakovi bezbednosti).

 Primena obaveznih nacionalnih pravilnika i propisa

 Relevantna pitanja koja treba razmotriti su:

·         Izbegavanje proizvodnje materjala i/ili proizvoda koji u slučaju požara mogu da proizvedu otrovne gasove, prekomerni dim, ili da ubrzaju širenje vatre.

§  Proizvodnja i korišćenje materijala ili proizvoda veće vatrootpornosti.

§  Stvaranje uvećanih preseka odvoda za izvlačenje dima

§  Instalacija alarmnih detektora požara/dima ili drugih alarmnih sistema kao sto su:

     Detektori sagorevanja gasa

      Detektori toplote ili dima

§  Instalacija automatskog sistema za gašenje požara (na primer sprinkler sistem)

§   Stvaranje malih sektora za sprečavanje vatre/dima

 Robustnost

Robusnost je  sposobnost sistema da izdrži određeni nivo  funkcionalnosti tokom upotrebnog veka zgrade. Procena integriteta konstrukcije se definiše kao ocena trenutnog stanja objekta.

Integritet strukture^[1] obuhvata analizu stanja i dijagnostiku ponašanja, procenu preostale čvrstoće i radnog veka i revitalizaciju strukture.

Informacije o pokazatelju:

Robusnost se procenjuje sa dva pod-pokazatelja:

·         Dokaz o profesionalnosti zahteva

·         Dokaz o aspektima dizajna

 Evaluacija:

Dokaz o profesionalnosti zahteva obuhvata

ispunjenost sledećih zahteva u projektu:

·   Nacionalni, evropski i međunarodni propisi i standardi

·   Principi dokaza robusnost noseće strukture

·   Posledice koje nastaju usled nedovoljne robusnosti strukture

·   Procena rizika

·   Optimizacija rizika

 Dokaz o aspektima dizajna

·   Koncepti proračuna nosivosti i upotrebljivosti za proračunska dejstva

·   Metod graničnih stanja sa parcijalnim koeficijentima sigurnosti

 Održavanje (popravke  i čišćenje)

Informacije o pokazatelju

održavanje se procenjuje sa tri pod-pokazatelja:

·       Noseća struktura

·       Ne-noseća spoljna strukura

·       Ne-noseća unutrašnja struktura

 Evaluacija:

Noseća struktura

Pitanja da li su delovi primarne strukture relevantni za održavenje dostupni operacijama održavanja?

Ako je odgovor da, one su dostupne:

§  Lako

§  Nakon uklanjanja sekundarne strukture

§  Nakon sveobuhvatne demontaže

 Ne-noseća spoljna struktura

Pitanje koji procenat spoljne staklene površine je lako dostupan?

·   Lak pristup od gornje ivice poda do gornje ivice staklene površine = 2.5m

·   Spoljne staklene površine lako dostupne

 Ako je manje od 90% staklene površine lako dostupno, i potrebene merdevine instalirane za ostatak spoljašnje staklene površine.

Za veće spoljašnje staklene površine  koje nisu lako dostupne, potrebna je dodatna oprema za čišćenje, što zahteva veće troškove

 Ne-noseća unutrašnja struktura

Potrebno je razmotriti pitanja vezana za otpornosti područja na uticaj svetlosti (sa dezenom, išaran, strukturiran):

·   Sva prometna područja i 80% površine poda je otporno na uticaj svetlosti

·   Samo prometna područja su otporna na uticaj svetlosti

·   Nijedno područje nije otporno na svetlost

Potrebno je razmotriti pitanja vezana za skupljanje prljavštine

·   Ispred svakog ulaza se nalazi adekvatna zona za skupljanje prljavštine od najmanje 4m

·   Ispred svakog ulaza se nalazi adekvatna zona za skupljanje prljavštine od najmanje 2m

·   Nema adekvatne zone za skupljanje prljavštine

 Da li su svi podovi mehanički osigurani?

Potrebno je razmotriti pitanja funkcionalnosti objekta obzirom na činjenicu da:

·   Nema nedostupnih niša, praznih prostora, mrtvih uglova, uglova i stubova u hodnicima i sobama

·   Ima nekih nedostupnih niša, praznih prostora, mrtvih uglova, uglova i stubova u hodnicima i sobama

·   Ima mnogo nedostupnih niša, praznih prostora, mrtvih uglova, uglova i stubova u hodnicima i sobama

 Otpornost na prirodne nepogode

 Dodatne informacije o nacionalnoj praksi

Implementacija EN standarda/direktiva/regulative

primenjujuje se Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije

Nacionalni standardi i regulative: SRPS EN1991

Pitanja koja treba razmotriti su:

- Otpornost na dejstvo grada

- Otpornost na dejstvo oluje

- Otpornost na dejstvo zemljotresa

- Poplave i klizišta

 Zaštita od buke

 Informacije o pokazatelju

Pokazatelj 4.5 Zaštita od buke se procenjuje sa 4 pod-pokazatelja:

4.5.1 Zvučna izolacije u odnosu na spoljašnji zvuk

4.5.2 Zvučna izolacija u odnosu na druga radna mesta i personalna mesta rada  (unutrašnji zidovi, plafoni, zidovi na stepeništu)

4.5.3 Izolacija od udarnih zvukova u odnosu na radno mesto i personalna mesta rada (plafoni, stepeništa, i odmorišta na stepeništu)

4.5.4 Izolacija od zvukova stvorenih od sistema u zgradi (sistem vode i drugi servisi)

Pokazatelj 4.6 Kvalitet omotača zgrade

Informacije o pokazatelju

Pokazatelj 4.6 Kvalitet omotača zgrade se procenjuje sa 6 pod-pokazatelja:

Pod pokazatelj 4.6.1 Srednji koeficijent termalnog provođenja komponenti građevine

Pod pokazatelj 4.6.2 Termalni mostovi

Pod pokazatelj 4.6.3 Klasa permeabilnosti vazduha (gustina prozorskog vazduha)

Pod pokazatelj 4.6.4 Količina kondenzacije unutar strukture

Pod pokazatelj 4.6.5 Promena vazduha n50 i ako je neophodno q50

Pod pokazatelj 4.6.6 Zaštita od solarne toplote

 Indikator 4.7 Jednostavnost dekonstrukcije, reciklaže i demontaže se ocenjuje sa 3 pod-indikatora:

4.7.1 Napor za demontažu / dekonstrukciju
4.7.2 Napor za sortiranje / razdvajanje
4.7.3 Verifikacija uključivanja koncepta reciklaže / deponovanja sa informacijama o građevinskim komponentama u aplikaciji za sertifikaciju