Građevinski klaster Dunđer je dobio od Nacionalne Agencije za Regionalni Razvoj jednogodišnji projekat:

INOVATIVNO KORIŠĆENјE LED DIODA U SISTEMU JAVNE RASVETE UVOĐENјEM DALjINSKOG UPRAVLjANјA

 U savremenim životnim uslovima javno osvetlјenje predstavlјa bitnu infrastrukturnu komponentu, koja direktno utiče, kako na kvalitet života, tako i na izgled grada i naselјa. Ovo potvrđuju i rezultati ispitivanja javnog mnjenja u Zapadnoj Evropi. U čak 75% ispitanih gradova smatra se da je kvalitetno i dobro održavano osvetlјenje jedno od najvažnijih elemenata komunalnih sistema, i veoma je značajno za funkcionisanje celokupne infrastrukture naselјenih mesta i gradova. Danas u strukturi javnog osvetlјenja dominiraju svetilјke sa živom pod visokim pritiskom (Hg svetilјke) i svetilјke sa natrijumom pod visokim pritiskom (Na svetilјke).

 

U Srbiji je instalirano oko 600.000 svetilјki javne rasvete koje su u proseku snage 250W, starosti 25 godina i troše oko 430 GWh električne energije, što na godišnjem nivou čini 1,5% ukupne potrošnje električne energije u Srbiji. U strukturi postojećih svetilјki dominiraju svetilјke sa živom pod visokim pritiskom (Hg svetilјke), kao i drugi tipovi manje energetski efikasnih svetilјki, a poslednjih deset godina se intenzivnije uvodi efikasnija natrijumova sjalica visokog pritiska (Na svetilјka).

 

Razvoj poluprovodničke tehnologije omogućio je da se na svetskom tržištu osvetlјenja pojave svetilјke sa LED izvorima svetla (diode koje emituju svetlost), kao nova, energetski, ekonomski i ekološki superiorna tehnologija.

 

Komparativne prednosti LED svetilјki u odnosu na Na i Hg svetilјke

 

LED svetilјke imaju jedinstvene osobine energetske efikasnosti, upravlјanja i veka trajanja, zahvalјujući čemu imaju potencijal da, zamenom svih svetilјki u Srbiji, smanje potrošnju električne energije od približno 25 miliona eura na ispod 3 miliona eura, kao i da troškove održavanja javne rasvete, koja se procenjuje na više od 5 miliona eura, smanje bar za polovinu kroz duži radni vek novih svetilјki. Troškovi investicije bi bili toliki da bi se isplatili za manje od 4 godine, što je tri puta kraće vreme od radnog veka LED svetilјki.

 

Uzimajući u obzir sadašnju cenu električne energije od 0,056 €/kWh, kao i cenu LED svetilјke od oko 4 €/W, dolazi se do precizne računice da se investicija zamene natrijumovih svetilјki isplati za manje od 7,7 godina, a halogenih svetilјki za manje od 2,2 godine. U pomenutu uštedu nije uračunata i korist od umanjenja troškova održavanja zbog toga što je vreme rada LED svetilјki superiorno u odnosu na postojeće svetilјke.

 

Na svetilјke su znatno efikasnije od Hg svetilјki. Svetlosna efikasnost Hg svetilјki je 60 lumena (lm) po vatu (W) električne energije, a Na svetilјke 110-120 lumena po watu (lm/W). Ova svetlosna efikasnost kako Hg svetilјki tako i Na svetilјki je u tehnološkom pogledu dostigla maksimum tako da se dalјe ne može pobolјšavati.

 

Međutim, realna efikasnost Na i Hg svetilјki znatno je umanjena zbog problema refleksije i nemogućnosti da se celokupna emitovana svetlost usmeri na korisnu površinu. Samo oko 20% od ukupne svetlosne energije se usmerava na korisnu površinu (put, ulicu, trotoar), ostatak ide u okolni prostor kao nekorisno svetlosno zagađenje. Osim toga, iz tehnoloških razloga “dimovanje” i Na i Hg svetilјki je skoro nemoguće a i ekonomski neopravdano.

 

LED svetilјke imaju veću energetsku efikasnost od Na svetilјke za 65%, a od Hg svetilјke za 87%. Iz ovoga sledi da bi se prostom zamenom Na i Hg svetilјki sa LED svetilјkama postigla ušteda za navedene procente. Uz primenu programabilne regulacije intenziteta svetlosti (dimovanja) prema parametrima, da je jednu trećinu vremena intenzitet svetlosti 100%, a dve trećine vremena intenzitet svetla 25%, postiže se dodatno uvećanje efikasnosti LED svetilјke u odnosu na Na svetilјku do iznosa od 83%, odnosno 94% u odnosu na Hg svetilјku.

 

Na tržištu su danas komercijalno dostupni LED izvori svetla sa energetskom efikasnošću od 150 lumena (lm) po vatu (W) električne energije. Uskoro se mogu očekivati i LED izvori sa 180 lm/W.

Kao tačkasti izvori svetlosti LED svetilјke omogućavaju da se korišćenjem jednostavne optike (sočiva) skoro 60% proizvedene svetlosne energije usmeri na želјenu površinu.

 

U električnom pogledu LED dioda je linearni element. Ovo nam omogućava da elektronskom kontrolom, programski, regulišemo intenzitet svetla a time i potrošnju električne energije u rasponu od 0% d 100% linearno. Na ovaj način (dimovanjem) možemo postići znatne uštede (do 50%) u sistemu javnog osvetlјenja.

 

Radni vek LED izvora svetlosti je 50.000 radnih sati i više, što ih u poređenju sa Na izvorima (16.000 sati) i Hg izvorima (10.000 sati) čini superiornim. Zahvalјujući ovoj činjenici, LED svetlosni izvori nam i u održavanju sistema javnog osvetlјenja omogućavaju znatne uštede.

 

LED svetilјka primenom niza jedinstvenih tehnoloških rešenja, maksimalno iskorišćava najbolјe osobine koje LED izvori svetla nude:

 

-       Tehničko rešenje pasivnog hlađenja koje pruža mogućnost realizacije svetilјke električne snage do 300 W, što je ekvivalent više od 30.000 lumena svetlosne energije;

-       Optička kontrola svetla, koja usmeravanjem kroz specijalno projektovana sočiva, omogućava da preko 60% proizvedene svetlosne energije bude usmereno na površinu koja treba da bude osvetlјena;

-       Dalјinska kontrola svetilјki, koja omogućava programsku regulaciju njenog intenziteta tokom noćnog rada;

-       Vek trajanja ovih svetilјki od oko 12 godina je dvostruko duži od Na svetilјke.

 

Na osnovu napred izloženog može se zaklјučiti da se rekonstrukcijom postojećeg sistema osvetlјenja LED svetilјkama, dobija funkcionalno i kvalitetno osvetlјenje i postižu uštede u eksploataciji.

Rad ovakve svetilјke treba da se dalјinski podešava (dimuje) u rasponu od 0% do 100% svetlosne energije. Na ovaj način potrošnja električne energije se može dodatno smanjiti.

Primena LED rasvete

 

LED svetilјka je namenjena inicijalno ambijentalnom osvetlјenju ulične scene (kolovozne i trotoarske površine), urbanih raskrsnica, trgova, parkovskih površina, kao i drugih saobraćajnih objekata i površina (stanica za snabdevanje gorivom, parkig prostora). Zahvalјujući svojim funkcionalnim karakteristikama LED svetlosni izvori predstavlјaju pouzdano, trajno, energetski efikasno rešenje obezbeđujući pri tom svetlost optimalnog intenziteta i boje, prilagođenu zahtevima svake konkretne situacije.

 

Različitim varijantama svetlosne snage LED izvora i optike svetilјke, u kombinaciji sa visinom i međusobnim rastojanjem stubova na koje se postavlјa, moguće je odgovoriti različitim zahtevima u pogledu intenziteta i ravnomernosti osvetlјenja saobraćajne površine i njenog neposrednog okruženja. Inicijalno primenjena optika obezbeđuje uniformno osvetlјenje (iluminansu) pravougaone površine kolovoza, veću od 0,85 (minimalna/prosečna).

 

Posebno je značajna mogućnost dalјinskog upravlјanja radom svetilјki putem žične ili bežične serijske komunikacije. Intenzitet svetlosti se automatski (pomoću svetlosnih senzora ili na osnovu časovnika) ili posredstvom operatera može menjati u rasponu od 0 do 100%. Pri tom je potrošnja energije u potpunoj srazmeri sa intenzitetom svetlosti, što podržava razvoj i primenu inteligentnih i energetski efikasnih strategija upravlјanja osvetlјenjem.

 

LED rasveta ima širok spektar primene:

·        Rasveta na otvorenom parking prostoru,

·        osvetlјenje u pakovima i šetalištima,

·        osvetlјenje biciklističhih i staza za trčanje,

·        rasveta na dokovima i kejevima,

·        ulična rasveta i obeležavanje većih i/ili značajnih znakova na putu,

·        osvetlјenje dvorišta domova, škola, igrališta,

·        rasveta farmi i fabričkih postrojenja,

·        primena u vojnim bazama.

 

Prema raspodeli svetlosnog fluksa spadaju u direktne ili poludirekten svetilјke sa širokom distribucijom ili izuzetno širokom zavisno od potreba. Mogu dati hladnu belu, neutralnu belu i toplu belu svetlost koju u proseku daju 24-30 LED svetilјki. Po pitanju ekoloških standarda ove lampe spadaju u kategoriju „environmentally friendly“ tj. jako malo negativno utiču na sredinu u kojoj su postavlјane. Poseduju malu disipaciju, redukovana je emisija CO₂ za 350 kg/god. u proseku. Pored toga ne sadrži teške metale kao i u spektru svetlosti nema ultralјubičastog zračenja, čime su daleko povolјnije po čovekovu okolinu nego li sam propisani standard.

 

 

Evropski standardi u osvetlјenju

 

 

Tabela 2. Lista klasa osvetlјenja sa nominalnim vrednostima za L i E
(L-luminancija, E-iluninancija)

 

Uloga rasvete nije samo ograničena na osvetlјavanje puta učesnicima u saobraćaju, već se ona može posmatrati i u drugačijem socijalnom kontekstu. Dobro osvetlјenje pomaže u redukciji kriminala i smanjenje straha od kriminala (videti standard BS 5489-1), unapređuje turističku ponudu datog mesta, olakšava trgovinu. Dakle, samom problemu projektovanja ovih sistema mora se prići jako ozbilјno.

 

Da bi se postavilo osvetlјenje projekat osvetlјenja mora biti u skladu sa standardima. Osnovni standardi su sadržani u standardima Evrope BS EN 13201 sa tri dela i dodatnim dokumentom PD CEN/TR 13201-1, i standardu Britanije BS 5489 sa svoja dva dela, koji je malo strožiji (ostali standardi u sebi sadrže ova dva, npr. DIN EN 13201 u Nemačkoj).

 

Evropski standard nalaže pre svega precizno definisanje perfomansi osvetlјenja, njihovu implementaciju, i merenje dobijenog svetla. Uz to se određuje klasa osvetlјenja koja zavisi od same namene osvetlјene površine i okoline. Danas postoje dva pristupa određivanju klase osvetlјenja inkorporirana u navedene standarde. Prvi se odnosi na glavnu putnu mrežu tako da su zahtevi stožiji i baziran je na luminanciji-sjajnosti (cd/m2). Drugi se odnosi na sve ostale površine različih namena i baziran je na osvetlјenju-iluminanciji (lx≡lux).

 

Tako BS EN 13201 prvi standard definiše šest kategorija ME klasa luminancije suvog kolovoza sa parametrima prosečne vrednosti i parametara uniformnosti. Poželјno je da vrednosti osvetlјenja budu što veće, ali kako bi se troškovi prilagodili značaju puta i njegovoj frekventnosti definisane su kategorije. Tako se ME1 odnosi na autoput, dok ME5 na lokalni put sa manje prometa. Pored toga postoji i MEW za vlažan kolovoz. Inače, sjajnost zavisi od fotometrijskih karakteristika sijalica, položaja sijalice-svetilјke u odnosu na put, zavisi od refleksije tj. albeda površine i od položaja posmatrača.

 

 

Drugi standard BS EN 13201 definiše sledeće klase osvetlјenja zasnovanog na iluminanciji: CE (putevi sa trgovinskim radnjama, kružni tokovi, raskrsnice, pešačke i biciklističke staze; od 7.5 do 50 lux), S i A (takođe pešačke i biciklističke staze, i sve staze koje su fizički odvojene od kolovoza; od 2 do 15 lux), ES (tamo gde je potrebno razaznati lica, objekte, na mestima sa povećanom mogućnošću kriminala; od 0.5 do 10 lux), EV (odnosi se na vertikalne površine, zgrade sa posebno obeleženom spolјašnjošću, sa posebnim značajem, kao što su objekti na carini, putarini; od 0.5 do 50 lux). Vrednosti su date u tabeli 2.

 

 

Kada se projektuje jedan sistem osvetlјenja potrebno je znati kako postaviti nosač i koliko svetlećih jedinica instalirati na njemu jer pravilna analiza može u mnogome smanjiti troškove. Drugo, ako se zna klasa osvetlјenja za datu površinu može se odrediti da li je potrebno postaviti jednu ili više lampi kao i njihov međusobni položaj, slika 1. Iz takvih polaznih analiza proizilaze dalјe projektovanje ostalih parametara.

 

Slika 1. Raspored lampi za osvetlјenje javih površina

 

Prilikom prikaza karakteristika osvetlјenja figurišu fotometrijski parametri (fotometrija je pod grana optike koja se bavi mjerenjem izvora svetlosti, svojstvima i merenjem svetlosnog fluksa i svojstvima i mjerenjem osvjetlјenja površine):

 

svetlosni fluks F (lm),

svetlosna jačina I (cd),

osvetlјenost E (lux),

sjajnost L (cd/m2).

 

Kako bi se razumelo šta znače potrebno ih je ukratko objasniti. Ovo je nužno jer se danas pojavilo mnogo proizvoda čija upotreba zavisi od njihovih vrednosti. Svetlosni fluks je ukupna količina svetlosne energije koju izvor svetla emituje u okolni prostor u jedinici vremena, tj. jednoj sekundi. Svetlosna jačina je količina svetlosti koju izvor (tačkasti izvor) svake sekunde emituje u određenom smeru definisan jediničnim prostornim uglom.

 

Osvetlјenost je količina svetlosne energije koja svake sekunde padne na jediničnu površinu. Sjajnost je količina svetla koja dolazi sa posmatrane površine u jedinici vremena. Temperatura boje lampe se može slikovito objasniti na slici 2. Prema ovom parametru se može tačno videti koju boju daje lampa.

Slika 2. Temperatura boje svetlosti sijalice

 

Veća temperatura boje znači da je svetlost „hladnija”. Potom, svetlosna iskoristivost koja predstavlјa odnos dobijenog svetlosnog fluksa i uložene energije ŋ (lm/W). Bitno je znati da svako osvetlјenje ima svoj vek eksploatacije (vek trajanja) i da fluks opada sa vremenom isijavanja. Električna snaga same sijalice predstavlјa parametar na osnovu kojeg se obračunava potrošnja. Na kraju ove liste bitnih parametara jeste cena i troškovi održavanja. Pored parametara bitni su i grafici koji daju raspodelu svetlosne jačine u prostoru (izokandelni dijagram-svetlosna raspodela). Karakteristika se obično normira za 1000 lm, odnosno izražava u cd/klm. Prostor oko svetilјke se deli na nekoliko ravni takozvani C sistem ravni. Na primer ravan 0o-180o je normalna na uzdužnu osu svetilјke i obeležava se C0-180. Prema simetriji koju prokazuju dele se na: rotaciono simetrične, osno simetrične i asimetrične.

 

Još jedna stavka je bitna kod postavlјanja osvetlјenja: Mora se znati prosečna brzina vetrova za datu lokaciju. Uglavnom se tim analizama ne pridaje značaj u urbanim mestima ali na dokovima, kejevima, planinskom osvetlјenju potrebno je prilagoditi visinu, prečnik i temelј nosećeg stuba. Tako su definisane tri kategorije sa odgovarajućim visinama od 3-20m u zavisnosti od potreba saobraćaja i zastuplјenih vetrova.

 

U savremenim građevinskim i arhitektonskim tokovima od osvetlјenja se očekuje kvalitetno svetlo, mala potrošnja električne energije, pouzdan rad i vreme eksploatacije preko 40.000 sati, jeftino održavanje. Kao rešenje se nude mnoge mogućnosti ali jedna se izdvaja po ekonomičnosti i kvalitetu. Naime, radi se o novoj vrsti lampi na bazi LED sijalica (pravilnije dioda, što se da videti u nazivu „Light Emitting Diode“), bazirane na tehnologiji belih led dioda: Kao završni sloj se dodaje jedan do dva sloja žutog fosfora tako da se od plave izvorne svetlosti dobija bela svetlost. Današnje LED sijalice poseduju hladnu ili uli umerenu belu svetlost sa svetlosnom iskoristivošću preko 120lm/W, dok prognoze idu i do 150lm/W. Na taj način postale su konkurentne natrijumovim sijalicama visokog pritiska (200lm/W)

 

ZAŠTO LED ulična rasveta

 

·           LED sijalica troši 5 puta manje električne energije od sijalice sa užarenim vlaknom.

·           LED sijalica troši 3 puta manje električne energije od fluorescentnih i štedlјivih sijalica.

·           LED sijalica traje 100 puta duže od sijalice sa užarenim vlaknom.

·           LED sijalica traje 10 do 20 puta duže od fluorescentnih i štednih sijalica.

·           Fluorescentne cevi, štedne sijalice, sijalice za ulično osvetlјenje, osvetlјenje hala, benzinskih pumpi i ostalog zrače nevidlјivi spektar koji je izuzetno opasan po zdravlјe. Isto tako utiču i na psihu lјudi zbog efekta treperenja i izuzetno siromašnog svetlosnog spektra.

·           LED sijalice ne zrače, ne trepere,a svetlosni spektar im je veoma približan sunčevom, što znači da predstavlјa izuzetno zdrav izvor svetlosti.

·           LED sijalice su dostupne u milionim boja.

·           LED sijalica ne rasipa svetlost u sferu, nego samo u trećinu sfere, što znači da je za istu svetlosnu snagu 3 puta efikasnija od fluorescentnih cevi i štednih sijalica.

·           LED sijalica svetli u vodi, a kiša joj prija.

·           Sve vrste svetilјki osim LED svrstavaju se u opasan otpad.

·           LED sijalice su dimenziono i težinski izuzetno male i smatraju se dvodimenzionalnim izvorom svetlosti.

·           Vek trajanja LED sijalice je preko 100.000 sati, što znači, oko 35 godina za svakodnevni osmočasovni rad.

 

BUDUĆNOST:

 

·           Sijalice sa užarenim vlaknima, fluorescentne cevi i štedlјive sijalice odlaze u istoriju.

·           Potrošnja električne energije u globalnim razmerama smanjiće se za 3 do 4 puta.

·           Emisija CO₂ koju prouzrokuju svetlosni izvori kao potrošači samnjiće se 3 do 4 puta.

·           Godišnja količina proizvedenih i pokvarenih svetlećih tela smanjiće sa za 10 puta.

·           Prestaće potreba za održavanjem rasvete.

 

EKONOMSKI POKAZATELjI POREĐENјA KARAKTERISTIKA ZA FLUORESCENTNU I LED CEV

 

	Fluorescentna cev T5 1500mm	LED cev 1500mm
Aktivna asnaga	80 W	25 W
Reaktivna snaga	120 VA	0 VA
Emisija CO2 za godinu dana	120 kg	40 kg
Vek trajanja	10.000 sati	100.000 sati
Izjednačimo vek trajanja	Potrebno 10 cevi	Potrebna 1 cev
Potrošnja za 100.000 sati	8.000 kWh	2.500 kWh
Reaktivna energija za 100.000 sati	12.000 kVAr	0 kVAr
Trošak za energiju	1.200 €	375 €
Trošak za prekomernu reaktivnu energiju	120 €	0 €
Ukupni trošak za energiju	1.320 €	375 €
UŠTEDA ZA ENERGIJU	0 €	945 €
Trošak ugradnje i zamene za 100.000 sati	35 €	55 €
UKUPNA UŠTEDA	0 €	925 €

 

Izbor LED svetilјki

 

Radi ispravnog definisanja snage LED svetilјki treba da se uzmu u obzir sledeće činjenice:

 

a) Efikasnost Na-svetilјki je 115 lm/W (lumena po vatu)

Efikasnost Hg-svetilјki je 60 lm/W

Efikasnost LED svetilјki je 150 lm/W

    Koeficijent efikasnosti (Ke) između LED svetilјki i Na svetilјki je:

Ke_Na=150/115=1.31

    Koeficijent efikasnosti (Ke) između LED svetilјki i Hg svetilјki je:

Ke_Hg=150/60=2.5

 

b) Kao što se vidi na sl.1., i kod Hg svetilјki i Na svetilјki samo 20% od ukupno emitovane svetlosti padne na korisnu površinu (put, ulicu i trotoar).

 

    Od ukupno emitovane svetlosti kod LED svetilјki bez dodatne optike (sočiva) 40% padne na korisnu površinu, dok kod LED svetilјki sa dodatnom optikom (usmeravajuća sočiva) 60% svetlosti padne na korisnu površinu sl.1.

 

Snaga LED svetilјki koje imaju dodatnu optiku za usmerenje (sočiva) za isti nivo osvetlјenja može biti 7,5 puta manja u odnosu na snagu Hg svetilјki i 4 puta manja u odnosu na Na svetilјke.

 

Na osnovu prethodne analize može se zaklјučiti da pri rekonstrukciji javnog osvetlјenja u cilјu uštede električne energije treba koristiti isklјučivo LED svetilјke sa optikom za usmerenje svetlosti na korisnu površinu (put, ulicu, trotoar).

 

Dalјinsko upravlјanje u sistemu LED rasvete

 

Diode koje emituju svetllost (LED) su poluprovodnički elementi, koji imaju linearnu karakteristiku kada je u pitanju odnos između emitovane svetlosti i električne snage diode. Snaga emitovane svetlosti se može kontinuoalno podešavati od 0% do 100%. Ova činjenica nam omogućava da ugradnjom mikrokontrolera u okviru svake svetilјke dalјinski kontrolišemo nivo svetlosti koju ona emituje, a time i potrošnju elektrićne energije.

 

Komunikacija sa svakom svetilјkom se može realizovati radio putem (bežično) ili korišćenjem kablova.

Bežični komunikacioni sistem se može realizovati kao namenski radio sistem ili korišćenjem GPRS-veze. Ovo rešenje je dosta skupo i kritično sa aspekta smetnji.

Kablovski prenos je pouzdan ali zahteva ugradnju dodatnih komunikacionih kablova. Zbog cene i narušavanja gradske infrastrukture (dodatno kopanje) ovo rešenje je skoro neprihvatlјivo.

 

Problem se može prevazići ako se za komunikaciju koriste već postojeći energetski kablovi. Prenos podataka preko energetskih kablova (PLC - POWER line comunication) danas je poznat i veoma je pogodan za ovu aplikaciju. Imamo pouzdan sistem za prenos podataka koje ne zahteva dodatno ulaganje u kablove.

 

Hardverska realizacija dalјinske kontrole rasvete bazirana na PLC, zahteva ugradnju lokalne kontrolne jedinice (LCU - local control unit) u svakoj trafostanici. LCU se direktno povezuje na isti izvod na kome su povezane i svetilјke sl.2.

Kontrolne jedinice LCU se mogu povezati sa komandnim centrom nekim od postojećih kablova ili preko GPRS-veze.

 

Režim rada svake svetilјke može se podešavati i nadgledati lokalno (preko LCU) iz svake trafo stanice ili iz komandnog centra.

Ovako koncipiran sistem dalјinske kontrole može potrošnju električne energije LED svetilјki smanjiti za još 50%, a da se bitno ne naruši kvalitet osvetlјenja.

Skup dodatnih informacija, koje nam obezbeđuje sistem dalјinske kontrole u realnom i prošlom vremenu (funkcionalni parametri, alarmi u slučaju kvara, nivo potrošnje i.t.d.) znatno unapređuje i pojeftinjuje održavanje sistema rasvete.

 

Ušteda koju omogućava dalјinsko upravlјanje

 

Ako u sistemu rekonstruisanog javnog osvetlјenja imamo dalјinsko upravlјanje (podešavanje nivo osvetlјenosti od 0% do 100% - dimovanje)

možemo dodatno uštedeti električnu energiju jer nam najviši nivo osvetlјenja nije potreban tokom cele noći.

Ako 30% vremena sistem LED osvetlјenja radi sa 100% obračunskom snagom, 30% vremena sa 30% obračunske snage i 40% vremena sa 25% obračunske snage, što, obzirom na logaritamsku karakteristiku oka, neće bitno uticati na kvalitet osvetlјenja, imaćemo koeficijent uštede zahvalјujući dalјinskom upravlјanju.

Pregled godišnje potrošnje električne energije za postojeći sistem, rekonstruisani sistem bez dimovanja i rekonstruisani sistem koji ima mogućnost dalјinskog upravlјanja dat je u tabeli T.6. Pri tome je računato da je prosečan broj radnih sati dnevno 12, a cena električne energije 0,05€/kWh.

 

T.6. Godišnja potrošnja električne energije

 

Garantovani radni vek LED svetilјki bez promene optičkih parametara je 50.000 radnih sati – 12 godina. I nakon tog perioda LED svetilјke će nastaviti sa normalnim radom uz pad nivoa osvetlјenosti od 10%, što se, obzirom na logaritamsku karakteristiku oka, neće ni primetiti. Radni vek Na svetlećih tela (sijalica) je 16.000 sati – oko 4 god. Radni vek Hg svetlećih tela je 10.000-12.000 radnih sati – oko 3 god. Znači da se za 12 godina Na sijalice moraju menjati najmanje 3 puta, a Hg sijalice najmanje 4 puta.